Tačno 31. oktobra 1938. godine Milivoje Kostić otvara posebno odeljenje za neurohirurgiju u okviru „Prve hirurške klinike u Beogradu, prvo u Jugoslaviji, svega tri godine nakon otvaranja prvog neurohirurškog odeljenja u Nemačkoj, u Vurcburgu. Šef odeljenja postaje Milivojev rođeni brat Slobodan Kostić, koji već 1933. godine odlazi u Stokholm kod Herberta Olivecrone-a, vodećeg čoveka evropske neurohirurgije. Po povratku u Beograd Slobodan Kostić je preneo i primenio sve osnovne karakteristike Švedske neurohirurške škole koja je bila uzor za sve ondašnje evropske neurohirurgije. Profesor Slobodan Kostić primenjivao je već proverene principe u dijagnostikovanju neurohirurških oboljenja kao i neurohiruršku tehniku koja je u suštini i danas identična u Stokholmu i Beogradu.
U prvim godinama posle Drugog svetskog rata, neurohirurgija u FNR Jugoslaviji se uveliko konstituisala kao zasebna hirurška disciplina u stručnom, a u većim medicinskim centrima i u organizacionom pogledu. U Beogradu je još 1938. godine formirano Neurohirurško odeljenje Hirurške klinike kojim je rukovodio Slobodan Kostić, a koje će 1951. godine prerasti u Neurohiruršku kliniku Medicinskog fakulteta, prvu takve vrste u Jugoslaviji.
Do oktobra 1960. godine neurohirurzi i neurotraumatolozi u Jugoslaviji nisu imali svoju zasebnu stručnu organizacuiju već su funkcionisali u okviru Udruženja hirurga Jugoslavije koje je bilo u sastavu Saveza lekarskih društava FNR Jugoslavije. Prvo zajedničko i organizovano istupanje jugoslovenski neurohirurzi su imali 1951. godine, u okviru zasebne sesije na Prvom kongresu hirurga FNRJ koji održan u Beogradu.
Tokom 1958. i 1959. godine, tadašnji upravnik Neurohirurške klinike u Beogradu, Slobodan Kostić je obavljao intenzivnu korespondenciju sa Savezom lekarskih društava Jugoslavije, ukazujući na potrebu da se osnuje jedinstveno stručno telo koje bi okupljalo sve neurohirurge u Jugoslaviji. U to vreme, u celoj zamlji je bilo ukupno 24 neurohirurga. U proleće 1960. godine plenum Saveza lekarskih društava Jugoslavije je dao saglasnost da se osnuje Sekcija neurohirurga Jugoslavije u okviru Udruženja hirurga Jugoslavije. Shodno tome je formiran Organizacioni odbor koji je pripremio Osnivačku skupštinu sekcije, a koji su sačinjavali: Slobodan Kostić (Beograd), Danko Riessner (Zagreb), Bogosav Dragojević (Skoplje), Todor Bećirić (Beograd), Matija Kožić (Zagreb), Milan Kretić (Sarajevo), Milan Žumer (Ljubljana), Gustav Štajnfl (VMA), Zdravko Besarović (Sarajevo), Petar Tofović (Skoplje) i Antun Čas (Ljubljana). Funkcije sekretara su obavljali Milutin Perišić i Petar Milenković (Beograd).
Neurohirurzi Jugoslavije su održali svoj Prvi kongres, u Zagrebu, od 10. do 15. oktobra 1962. godine. Tokom Prvog kongresa je održana Godišnja skupštuna sekcije koja je donela odluku o preimenovanju Sekcije neurohirurga u Udruženje neurohirurga Jugoslavije. Izabran je i Upravni odbor Udruženja.
Sve do proleća 1991. godine Udruženje neurohirurga Jugoslavije je funkcionisalo skladno i složno. Između pojedinih republičkih neurohirurških centara i među neurohirurzima Jugoslavije pojedinačno, vladalo je uvažavanje, kolegijalnost, međuklinička saradnja i uspostavljena su brojna lična prijateljstva. Saradnja je kulmnirala izdavanjem zajedničkog, jugoslovenskog užbenika neurohirurgije „Hirurgija centralnog nervnog sistema“, 1976. godine, koji je bio namenjen medicinarima, lekarima opšte medicine, specijalistima i za potrebe poslediplomske nastave. Glavni urednik knjige je bio Slobodan Kostić a u njenoj izradi je učestvovalo 29 autora iz svih jugoslovenskih centara, kako neurohiruga tako i stručnjaka iz drugih neuronauka. U periodu od 1960. do 1991. godine je održano ukupno sedam nacionalnih neurohirurških kongresa i niz simpozijuma i stručnih sastanaka koje je Udruženje neurohirurga Jugoslavije organizovalo samostalno ili je bilo ko-organizator sa drugim stručnim i naučnim institucijama u zemlji.
U aprilu 1992. godine je konstituisana Savezna Republika Jugoslavija (sastavljena od Srbije i Crne Gore), pa je, u skladu sa tim, i Udruženje neurohirurga Jugoslavije nastavilo da funkcioniše u promenjenom sastavu. Taj sastav su činili neurohirurzi iz Srbije i Crne Gore, koji su i inače činili najveći deo članstva Udruženja i u pređašnjem sastavu. U junu 1992. godine, Udruženje je u Beogradu organizovalo Stručni satanak neurohirurga Jugoslavije pod radnim naslovom „Aktuelni problemi u neurohirurgiji“. Po broju učesnika, odabranim temama i kvalitetu podnetih referata, ovaj sastanka je imao obim i karakter nacionalnog neurohirurškog kongresa. Održano je zasedanje Skupštine Udruženja i izabran novi Upravni odbor. Za predsednika je, umesto preminulog Nikole Sekulovića, izabran Vaso Antunović, a za sekretara Miloš Janićijević, obojica iz Instituta za neurohirurgiju u Beogradu.
Udruženje neurohirurga Jugoslavije, pod istim imenom i u promenjenom sastavu, je organizovalo dva nacionalna kongresa: Osmi kongres neurohirurga Jugoslavije, u oktobru 1998. godine u Beogradu i Deveti kongres neurohiruirga Jugoslavije, u organizaciji VMA, u oktobru 2002. godine, na Tari. Na Devetom kongresu je izabran novi Upravni odbor udruženja sa sedištem u Neurohirurškoj klinici u Novom Sadu; za predsednika je izabran Ljubomir Popović, a za sekretra Petar Vuleković, obojica iz Novog Sada.
Kada je Savezna Republika Jgoslavija, u februaru 2003. godine, preimenovana u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, i Udruženje neurohirurga Jugoslavije je preimenovano u Udruženje neurohirurga Srbije i Crne Gore. Pod ovim imenom je održan jedan, Deseti kongres neurohirurga Srbije i Crne Gore, u oktobru 2005. godine, u Novom Sadu. Sedište Uprave Udruženje je premešteno u Neurohiruršku kliniku u Nišu; za predsednika je izabran Goran Ignjatović, a za sekretara Ivan Stefanović.
Konačno, u maju 2006. godine, jugoslovenska istorijska drama je dobila epilog u izdvajanju Crne Gore iz državne zajednice, a Srbija je postala samostala i suverena država. Pri ovakvom stanju, naša nacionalna stručna asocijacijaće postati Društvo neurohirurga Srbije. Članstvo u ovom društvu se poklapa sa članstvom u Neurohirurškoj sekciji Srpskog lekarskog društva te je stoga postavljeno pitanje o potrebi postojanja obe asocijacije. Na zajedničkom sastanku u Kragujevcu, 19. decembra 2006. godine, neurohirurzi Srbije su jednoglasno odlučili da su im potrebni i udruženje odnosno Društvo i Sekcija u okviru SLD, budući da imaju različit delokrug rada i različite funkcije, pri čemu se podrazumeva tesna saradnja između Uprave Društva i Predsedništva Sekcije.
U periodu od 2009. do 2015. godine funkciju predsednika Udruženja neurohirurga Srbije vršio je Miodrag Rakić.
Na sastanku Neurohirurške sekcije koji je održan dana 28.02.2015. u Novom Sadu na Klinici za dečju hirurgiju, u prisustvu predstavnika svih neurohirurških jedinica u zemlji, za predsednika Udruženja neurohirurga Srbije (UNHS) izabran je Lukas Rasulić. Ubrzo je formiran i izvršni odbor UNHS u sastavu Lukas Rasulić, Miloš Joković, Miodrag Rakić, Petar Vuleković, Zoran Roganović, Radomir Nikolić, Nebojša Stojanović i Marko Marković.
PREDSEDNICI UDRUŽENJA NEUROHIRURGA JUGOSLAVIJE I SRBIJE 1960-2015
Prof. dr Slobodan Kostić (Beograd) 1960-1971
Prof. dr Zdravko Besarović (Sarajevo) 1972-1976
Prof. dr Milan Vidović (Zagreb) 1977-1981
Prof. dr Nikola Sekulović (Beograd) 1982-1992
Prof. dr Vaso Antunović (Beograd) 1992-2002
Prof. dr Ljubomir Popović (Novi Sad) 2002-2005
Prof. dr Goran Ignjatović (Niš) 2005-2008
Prof. dr Miodrag Rakić (Beograd) 2009-2015
Prof. dr Lukas Rasulić (Beograd) 2015-